„Sartid“ na nebu!

Za koji dan, ona naša „U slučaju rata bežite avionima JAT-a“, više neće važiti.

Sad važi (po Vučiću, i gle čuda sve priosutnijem „najurenom“ Mlađanu Dinkiću):

„U slučaju rata bežite avionima „AIR Serbia“!

Ne vredi, ne rimuje se.

Da probamo:

„U slučaju rata bežite avionima Etihad-a“?!

Ništa, još manje se rimuje...

Ne znam zašto, ali kad sam čuo, ma kakvi čuo, gledao i slušao vazdan, kako će naš domaći avio-prevoznik (AIR Serbia) da uskoro bude lider na Balkanu, a Bogme i šire, nešto me štrecnulo.

Pa zar, svojevremeno, naš počivši predsednik Sloba nije bio „faktor mira i stabilnosti na Balkanu“ dok nije dopanuo Ševenigena odakle se vratio - u metalnom kovčegu.

JAT-om!

Zar Boris Bez Stana Tadić nije bio lider na Balkanu? Dok iz Brisela, na dan izbora, iako su se glasačka mesta zatvarala u 20 sati, negde oko pola četiri (15.30) nije pravovremeno stigla čestitka predsedniku Srbije - Tomislavu Nikoliću?!

Uz to, Vučić i Dačić, ah da i naš prijatelj šeik, u istoriju su poslali i, verovatno, poslednji izdanak bivše zemlje Jugoslavije - Jugoslovenski aero transport (JAT). Dakle, prefiks zemlje u kojoj se lepo i bezbedno živelo...

Ili mi se samo čini?!

Ali, ne lezi vraže: na Omladinskom prvenstvu Evrope (U-19)  u Litvaniji, u polufinalu protiv Portugalije, zagrmelo je „Hej Sloveni“, što je toliko uzbudilo naše junoše da su - pobedili Portugaliju i u finale ušli na - penale!?

Istina, u finalu, jugonostalgičari nisu imali prilke da čuju „svoju himnu“ Hej Sloveni, još te živi, već našu staru srpsku himnu „Bože pravde“...

Ali, keve mi, da nije bilo „Hej Sloveni“, ne bi bilo ni „Bože pravde“. Kontinuitet je važan...

Zar Srbija nije nasledila Jugoslaviju?

Ne bi se reklo, ali tako su nam pričali. 

Pa ućutali.

No, vratimo se JAT-u, zapravo Etihadu: da li smo se dobro udali?

Vučić ponosno kaže - jesmo!

Dinkić, rekonstrisani, ali trenutno desna ruka prvog, ništa pričao nije, da li je nešto svirao, ne znam, nisam bio tamo u doba slavlja, ali mi je nejasno, šta je tamo tražio Dinkić, a nije recimo bio još uvek važeći (takođe rekonstruisani) ministar saobraćaja u Vladi Srbije, inž. Milutin Mrkonjić?

Ili avio-saobraćaj nije više - saobraćaj u vazduhu?

Možda čovek nije bio pozvan, a na privatne žurke se ne ide nepozvan.

Uostalom, kako smo se udali?

Pa, moglo je i bolje?!

Ovako, eks JAT me sve više podseća na SARTID, iliti na „US Steel Serbia“!

Kako, pa SARTID ne leti u nebo, odavno je prizemljen, a i ne zove se više „U.S. Stell Serbia“, već opet, valjda, SARTID, mada bi bolje bilo da se zove Železara „Smederevo“...

Amerikanci su smederevsku Železaru, sa sve pratećim fabrikama i infrastrukturom berićetno pazarili za 23,5 miliona dolara, bez ikakvih nasleđenih dugova.

To što su domaći poverioci Železare pukli kao zvečka, ko te pita... I kad su je Ameri izmuzli, prodali su je. Za dolar.

Nama!

Sad, bojim se da sa JAT-om ne bude isto: istina, 51 odsto smo, kaže Vučić, gazde mi, Srbi, a dali smo bratski sa Etihadom po 40 miliona evra za početak...

Etihadu smo dali i izanđalu flotu aviona, desetak, i sve ostalo pride, plus postojeće linije, a mi, Srbija, smo pazarili zatečeni dug od siće - 196 miliona evra?!

Malo li je...

I, šta sad, ništa, odlete SARTID, pardon -JAT- u nebo, a dugovi ostadoše nama. Pa, i to je nešto! Zar ne?

Istina, ima tu jedna finta: ukoliko Bog da da ministar finasija biće stranac (!?) kako nagoveštavaju režimski mediji i Prvi... Onda nam puca prsluk: neka on, Stranac, vidi šta će i kako će da namiri te tolike dugove JAT-a...

Usput, neka se 800 JAD-ničića iz JAT-a  pripremi za socijalni program.

Prevedeno na naš jezik - ostaju bez posla.

Na nekom portalu, čini mi se NSPM, pročitah komentar nekog čitaoca koji, otprilike glasi: svako kome bi poklonili poklonili „Galeniku“, „Politiku“, „Novosti“ bez postojećih nagomilanih dugova, bio bi narednih pet godina super uspešan!

Dakle, to je cilj kojem treba svi da težimo: da država preuzme sve naše dugove na sebe, a da nama srećnicima, poveri gigante na upravljanje!

Kako da ne. Kad bismo se zezali…

Uostalom, ta izmišljotina koju svetska ekonomija ne poznaje, još manje priznaje: država strancu-biznismenu, daje džabe lokaciju, uvede mu struju, vodu, iće i piće, i od 5-10 hiljada evrića po svakom zaposlenom - pokazuje da je Srbija zapravo pravi Raj na zemaljskoj kugli.

Samo šteta što nije za nas koji živimo i radimo ovde, ali o tom - potom.

Nego, rekonstrukcija, još malo pa gotova. Izbora neće biti, a „nova vlada“ biće bolja od stare, rekonstruisane... Dobro, da vidimo, ko je rekonstruisan, a ko restauriran?

Ivica se ratosiljao svoja dva potpredsednika u stranci: Žarka Mala Matura Obradovića i Milutina Mrkonjića Mrke?!

Slavica, treći potpredsednik SPS je pretekla, kažu, gledala je u cipele kad su se slamčice za ispadanje izvlačile?!

Ostaje ministar zdravlja, što se odmah, već danas vidi kao pravi potez: u Kliničkom centru podneli 15 krivičnih prijava-protiv njenih kolega, lekara!?

„Išutiran“ je URS: Jel možete da zamislite vlast bez Mlađe?

Ja ne mogu, majke mi.

Navikao sam se na čoveka, 13 godina je vlast, ovako ili onako.

Sad nije vlast, ali kao da jeste: ne odvaja se od Prvog!

Pa, ako. Ako je mogao Alek da reinkarnira i Vesića, može i Mlađa da opstane!

Žao mi je svoje prijateljice Suzane: potpredsednika Vlade za evropske integracije...

Pa ako smo stvarno dobili datum, zaslužna je ona, a ako nismo, onda, jasno je da treba da ode...

Ali, Alek i Ivica (bez marice) tvrde horski: jesmo!

Onda zašto odlazi Suzana?

Za Vericu znam zašto, ali ne znam zbog čega?!

SNS?

Aflatoksin Knežević?

Velemajstor, dr Alisa Marić? (Čujem da će bokser da je zameni? Tako i treba: u zdravom telu zdrav duh)!

Poslastičar? Hm? Ja svraćam kod „Ace pekara“.

Ministar vojni??

(Mislio sam da mogu, ali ne mogu, kaže Prvi.)

Odstupi ministre, naredio je sam sebi. Rečeno - učinjeno. Sad, samo čekam da Vulin postane ministar odbrane, pa da se pod stare dane, dobrovoljno, prijavim za vojsku! Možda će na to mesto da dođe stranac?! Ionako bi to bilo najprikladnije pirlikama u zemlji…

Sad će i med i mleko da teče, a može biti i druge đakonije?

Đavo je Vulin. Pre podne na TV podnese ostavku, popodne prespava i ujutru se - vrati? Puj pike ne važi...

Ipak, tu nešto ne štima: ako je ova dosadašnja Vlada, bar tako Prvi i prvi do njega tvrde, bila uspešna. zašto se pola tima menja?

Ili, ko će ga znati, možda se uvodi sistem listopada?

Na godinu dana, pa onda sledeći... Kontinuitet je važan...

Ova rekonstrukcja me podseća na onu priču o magu političkih mahinacija Edvardu Kardelju i seljaku koji je imao problem s kravom...

Kardelj: Kojim dobrom, dobri čoveče?

Seljak: Imam problem s kravom muzarom, ne daje više mleko!

Kardelj: To je lako. Veći joj prednju desnu i levu zadnju nogu i stavi je u ledenu vodu. Dođi potom da vidim da li je počela da daje mleko...

Kardelj, nekoliko dana docnije: Jel’ počela da piški mleko?

Seljak: Ne! Piša krv!

Kardelj: Stani, veži joj prednju levu i i zadnju desnu, pa dođi?!

 Seljak: Druže Edi, pomagaj, samo što ne crkne...

Kardelj: Veži joj obe prednje, pa u ledenu vodu. Dođi.

Kardelj: Jel’ bolje?

Seljak: Jok. Crkla!

Kardelj: Uh, boga ti, a toliko sam kombinacija još imao!