U
britanskom(engleskom) fudbalu i srpskom(crnogorskom) novinarstvu, od pre
nekoliko dana i dobrovoljnih (ili, pre će biti!?) iznuđenih ostavki - više ništa
neće biti isto!
Sa
kormila „crvenih đavola“, najtrofejnijeg engleskog kluba „Mančester junajteda“
- povukao se pompezno, nesalomovi Škot, ser Aleks Ferguson(72), a sa kormila
najtiražnijeg srpskog dnevnog lista „Večernje NOVOSTI“, otišao je tiho, gotovo
u medijima nezabeleženo - „ser“ Manojlo Manjo Vukotić (75)!?
Kakve
veze imaju Ferguson
i Vukotić?
Mančester
i Novosti?
Pa,
imaju!
Pre
svega u odnosu Britanaca i nas ovdašnjih, ovakvih, kakvi smo...
Fergusonu,
Škotu, Britancu, pa tek onda Englezu, čiji je životno-fudbalski kredo u prošlom
„Svedoku“ „opevao“ jedan od najboljih poznavalaca „igre koja život znači“ -
fudbala, magistar Momčilo Jokić, priređen je spektakularni ispraćaj i od države
koja ga je častila titulom ser, i od igrača, ali i od publike...
A,
ser Vukotić?
Sa
„trenerske klupe“ otišao je posle mucavog obrazloženja na sednici Nadzornog
odbora ove naše najveće novinsko-izdavačke kuće!
Britanski
novinari trudili su se da legendi škotskog, britanskog i engleskog fudbala,
biranim rečima, odaju počast - za sve ono što je uradio...
Srpski
medijski „izvođači radova i izvršioci naloga vlasti“, potrudili su se, mahom,
uz časni izuzetak mog starog, po godinama i novinaskom stažu kolege, Dragoljuba
Žarkovića iz „Vremena“, da „ser Vukotiću“, čoveku koji je decenijama davao svoj
pečat u „Novostima“, „Našoj Borbi“, ali i u „Blicu“, „Glasu“, „Svedoku“ da
odlazak Vukotića i ne pomenu!?
Često
su me u ovim smutnim vremenima u Srbiji pitali šta mislim o događanjima u
„Novostima“, o fabrikovanim i neispitanim, navodnim, aferama u „Večernjim“, o
Manji Vukotiću...
I,
evo do sada, na tu temu, zarad 25 godina i jednog dana provedenih i u mojim
„Novostima“, i skoro četiri decenija druženja po raznim osnovima, profesionalnim
i privatnim s Vukotićem, nisam se oglašavao na tu temu?!
Sad,
danas, jednostavno moram!
Znam,
mnogi pametniji od mene to ne bi uradili, a valjda su i zato pametniji i bolje
stojeći, i kod vladajuće vrhuške i po stanju svojih žiro i deviznih računa,
ali...
Mogao
bih o Manji da napišem, recimo, trotomni roman, istina ne baš debeo kao „Rat i
mir“, ali barem kao „Tihi Don“, ali ovde, na ovom skučenom prostoru, moram da
podsetim da je Manojlo Vukotić tokom svoje dugogodišnje novinarslko-uredničke
karijere, hvaljen i kuđen, s razlogom ili bez, nevažno je, potpisao nekoliko milijirade odštampanih primeraka
novina koje je uređivao, ali i, iako mu to nije bilo u opisu posla, i više
miliona hit knjiga koje su tržištu isporučile „Novosti“!
I,
pokazao i dokazao, bez kuknjave, da se knjige u Srbiji ipak čitaju, kupuju i
prodaju, i da je kriza u izdavaštvu, ipak, više plod neznanja, nego besparica i
surova stvarnost Srbije...
Ipak,
da ne bih zaobilazio kako kiša oko Kragujevca - pokušaću da kroz poslednja
zbivanju u „Novostima“ (rasplet u RTS-u i Politici tek sledi) - da kažem:
ovakav rasplet u „Novostima“, iako sam ga očekivao - ne odboravam!
Ne,
perslonalno, nemam ništa lično protiv mog dugogodišnjeg saborca u odbrani
nacionalnih interesa Srbije, Ratka Dmitrovića, dugogodišnjeg novinara-dopisnika
„Politike“ iz Hrvatske, pa osnivača i vlasnika ugašenog „Argumenta“, novog
„glodura“ „Novosti“, iliti Slobodana Reljića, jednog od poslednjih urednika
NIN-a, kada je NIN bio magazin za respekt i poštovanje, dok se nije izrodio -
ni u šta...
Ali
smatram da je ovakav rasplet bruka, pre svega samih „Večernjih NOVOSTI“, pa
onda novinarstva u Srbiji...
Jer,
meni, detetu „Novosti“, koji sam u svet novinarstva, danas mogu da kažem - nažalost,
zakoračio u doba legendarnih i danas nezaboravljenih asova „Novosti“ i
jugoslovenskog novinarstva, Juga Grizelja, Jovana Joce Hadži Kostića, Mihajla
Rašića, Časlava Jakovljevića, Nikole Stipića, Živka Milića, Tomislava Milinovića,
Dejana Luikića...a koga su u taj olovni svet uvukli moji prvi urednici, Milojka
Mlađenović, Lazar Čarnić, i moj prvi „glavni i odgovorni“ Mirko Stamenković,
potpuno je neshvatljivo, da „Novosti“ DANAS nisu imale, ili nisu stvorile, čoveka
iz „Novosti“ koji je mogao da zameni Vukotića, već da moraju da se „uvoze“ iz
„Politike“!?
Jer,
„Novosti“ su jedna, a „Politika“ druga škola novinarstva. Ja, i sad smatram, da
je škola „Novosti“ nepravizeđena na YU prostorima, ali...
Samo,
to što je meni neshvatljivo, ne mora druge da fascinira...
Trudeći
se, da sad, pri kraju svoje novinarske karije, a uskoro sam planirao da se i
sam povučem - dosta je bilo(!) - budem potpuno realan, potrudiću se da i
lociram - zašto je u „Novostima“ danas, kako je bilo nezamislivo - „prekjuče“,
ali i da otvoreno napišem, crno na belo, u koga upirem prst...i da rizikujem da
se, opet-zamerim.
Ovo
što se sad događa na političkoj-privredno sceni Srbije, da je dugogodišnja
negativna selekcija kadrova uzela i uzima svoj danak, sa zlog na goreg -
dogodila se i događa i u medijima, ali i u „Novostima“!
Mislim
da su glavni kreatori politike da su „NOVOSTI“ dospele dotle da iz nekad najveće
konkurentske kuće „Politika“ „uvoze“ glavne ljude, zapravo ljudi iz samih
„Novosti“, (opet rizikujem da se zamerim, ali to zaista mislim, a ako grešim,
stranice „Svedoka“ da mi pomenuti odgovore, shodno uređivačkoj, samostalnoj i
nezavisnoj politici „Svbedoka su - otvorene) Radisav Rade Brajović i Manojlo
Manjo Vukotić...
Prisilna
seoba i odliv ljudi, velikih novinara i novinarskih imena odanih „Večernjim
Novostima“, novinara koji su voleli i živeli za „Novosti“, masovno je počela u
doba Rada Brajovića, a dokusurena je u doba Manja Vukotića!
Možda
su, istina i Rade i Manjo želeli najbolje: da dovođenjem novij ljudi osveže krv
redakciji, možda su im namere bile časne, a ne da su, kao što mnogi misle -
najurili sve one koji su im znali početak...
Ali,
i Siniša Mihajlović je vukao i vuče poteze za koje je uveren da će obezbediti
bolju budućnost srpskog fudbala, a zapravo je srpski fudbal dogurao na dno dna!
Uz
to, prvi put, valjda, u šest decenija dugoj istoriji „Novosti“ dogodilo se da
novinari redakcije nisu ni obavešteni, a kamoli konsultovani, ko će im doći na
mesto selektora i za glavnog i odgovornog urednika, već su to saznali iz novina
i sa internet portala!?
Ili je i to možda demokratsko dostignuće
petoktobarske revolucije i novo ima za novu i nebuloznu nebuloznu reč koja ne
znači ništa - transparentnost?!
Ili, možda se mutivode i mutikaše najbolje
snalaze u totalnom mraku.
Makar
on bio i medijski!
Dakle,
ser Ferguson i
ser Vukotić su istorija, neka se priprteme Tijanić, Bujošević...
