Odlazak ser Aleks Vukotića!

U britanskom(engleskom) fudbalu i srpskom(crnogorskom) novinarstvu, od pre nekoliko dana i dobrovoljnih (ili, pre će biti!?) iznuđenih ostavki - više ništa neće biti isto!

Sa kormila „crvenih đavola“, najtrofejnijeg engleskog kluba „Mančester junajteda“ - povukao se pompezno, nesalomovi Škot, ser Aleks Ferguson(72), a sa kormila najtiražnijeg srpskog dnevnog lista „Večernje NOVOSTI“, otišao je tiho, gotovo u medijima nezabeleženo - „ser“ Manojlo Manjo Vukotić (75)!?

Kakve veze imaju Ferguson i Vukotić?

Mančester i Novosti?

Pa, imaju!

Pre svega u odnosu Britanaca i nas ovdašnjih, ovakvih, kakvi smo...

Fergusonu, Škotu, Britancu, pa tek onda Englezu, čiji je životno-fudbalski kredo u prošlom „Svedoku“ „opevao“ jedan od najboljih poznavalaca „igre koja život znači“ - fudbala, magistar Momčilo Jokić, priređen je spektakularni ispraćaj i od države koja ga je častila titulom ser, i od igrača, ali i od publike...

A, ser Vukotić?

Sa „trenerske klupe“ otišao je posle mucavog obrazloženja na sednici Nadzornog odbora ove naše najveće novinsko-izdavačke kuće!

Britanski novinari trudili su se da legendi škotskog, britanskog i engleskog fudbala, biranim rečima, odaju počast - za sve ono što je uradio...

Srpski medijski „izvođači radova i izvršioci naloga vlasti“, potrudili su se, mahom, uz časni izuzetak mog starog, po godinama i novinaskom stažu kolege, Dragoljuba Žarkovića iz „Vremena“, da „ser Vukotiću“, čoveku koji je decenijama davao svoj pečat u „Novostima“, „Našoj Borbi“, ali i u „Blicu“, „Glasu“, „Svedoku“ da odlazak Vukotića i ne pomenu!?

Često su me u ovim smutnim vremenima u Srbiji pitali šta mislim o događanjima u „Novostima“, o fabrikovanim i neispitanim, navodnim, aferama u „Večernjim“, o Manji Vukotiću...

I, evo do sada, na tu temu, zarad 25 godina i jednog dana provedenih i u mojim „Novostima“, i skoro četiri decenija druženja po raznim osnovima, profesionalnim i privatnim s Vukotićem, nisam se oglašavao na tu temu?!

Sad, danas, jednostavno moram!

Znam, mnogi pametniji od mene to ne bi uradili, a valjda su i zato pametniji i bolje stojeći, i kod vladajuće vrhuške i po stanju svojih žiro i deviznih računa, ali...

Mogao bih o Manji da napišem, recimo, trotomni roman, istina ne baš debeo kao „Rat i mir“, ali barem kao „Tihi Don“, ali ovde, na ovom skučenom prostoru, moram da podsetim da je Manojlo Vukotić tokom svoje dugogodišnje novinarslko-uredničke karijere, hvaljen i kuđen, s razlogom ili bez, nevažno je, potpisao  nekoliko milijirade odštampanih primeraka novina koje je uređivao, ali i, iako mu to nije bilo u opisu posla, i više miliona hit knjiga koje su tržištu isporučile „Novosti“!

I, pokazao i dokazao, bez kuknjave, da se knjige u Srbiji ipak čitaju, kupuju i prodaju, i da je kriza u izdavaštvu, ipak, više plod neznanja, nego besparica i surova stvarnost Srbije...

Ipak, da ne bih zaobilazio kako kiša oko Kragujevca - pokušaću da kroz poslednja zbivanju u „Novostima“ (rasplet u RTS-u i Politici tek sledi) - da kažem: ovakav rasplet u „Novostima“, iako sam ga očekivao - ne odboravam!

Ne, perslonalno, nemam ništa lično protiv mog dugogodišnjeg saborca u odbrani nacionalnih interesa Srbije, Ratka Dmitrovića, dugogodišnjeg novinara-dopisnika „Politike“ iz Hrvatske, pa osnivača i vlasnika ugašenog „Argumenta“, novog „glodura“ „Novosti“, iliti Slobodana Reljića, jednog od poslednjih urednika NIN-a, kada je NIN bio magazin za respekt i poštovanje, dok se nije izrodio - ni u šta...

Ali smatram da je ovakav rasplet bruka, pre svega samih „Večernjih NOVOSTI“, pa onda novinarstva u Srbiji...

Jer, meni, detetu „Novosti“, koji sam u svet novinarstva, danas mogu da kažem - nažalost, zakoračio u doba legendarnih i danas nezaboravljenih asova „Novosti“ i jugoslovenskog novinarstva, Juga Grizelja, Jovana Joce Hadži Kostića, Mihajla Rašića, Časlava Jakovljevića, Nikole Stipića, Živka Milića, Tomislava Milinovića, Dejana Luikića...a koga su u taj olovni svet uvukli moji prvi urednici, Milojka Mlađenović, Lazar Čarnić, i moj prvi „glavni i odgovorni“ Mirko Stamenković, potpuno je neshvatljivo, da „Novosti“ DANAS nisu imale, ili nisu stvorile, čoveka iz „Novosti“ koji je mogao da zameni Vukotića, već da moraju da se „uvoze“ iz „Politike“!?

Jer, „Novosti“ su jedna, a „Politika“ druga škola novinarstva. Ja, i sad smatram, da je škola „Novosti“ nepravizeđena na YU prostorima, ali...

Samo, to što je meni neshvatljivo, ne mora druge da fascinira...

Trudeći se, da sad, pri kraju svoje novinarske karije, a uskoro sam planirao da se i sam povučem - dosta je bilo(!) - budem potpuno realan, potrudiću se da i lociram - zašto je u „Novostima“ danas, kako je bilo nezamislivo - „prekjuče“, ali i da otvoreno napišem, crno na belo, u koga upirem prst...i da rizikujem da se, opet-zamerim.

Ovo što se sad događa na političkoj-privredno sceni Srbije, da je dugogodišnja negativna selekcija kadrova uzela i uzima svoj danak, sa zlog na goreg - dogodila se i događa i u medijima, ali i u „Novostima“!

Mislim da su glavni kreatori politike da su „NOVOSTI“ dospele dotle da iz nekad najveće konkurentske kuće „Politika“ „uvoze“ glavne ljude, zapravo ljudi iz samih „Novosti“, (opet rizikujem da se zamerim, ali to zaista mislim, a ako grešim, stranice „Svedoka“ da mi pomenuti odgovore, shodno uređivačkoj, samostalnoj i nezavisnoj politici „Svbedoka su - otvorene) Radisav Rade Brajović i Manojlo Manjo Vukotić...

Prisilna seoba i odliv ljudi, velikih novinara i novinarskih imena odanih „Večernjim Novostima“, novinara koji su voleli i živeli za „Novosti“, masovno je počela u doba Rada Brajovića, a dokusurena je u doba Manja Vukotića!

Možda su, istina i Rade i Manjo želeli najbolje: da dovođenjem novij ljudi osveže krv redakciji, možda su im namere bile časne, a ne da su, kao što mnogi misle - najurili sve one koji su im znali početak...

Ali, i Siniša Mihajlović je vukao i vuče poteze za koje je uveren da će obezbediti bolju budućnost srpskog fudbala, a zapravo je srpski fudbal dogurao na dno dna!

Uz to, prvi put, valjda, u šest decenija dugoj istoriji „Novosti“ dogodilo se da novinari redakcije nisu ni obavešteni, a kamoli konsultovani, ko će im doći na mesto selektora i za glavnog i odgovornog urednika, već su to saznali iz novina i sa internet portala!?

Ili je i to možda demokratsko dostignuće petoktobarske revolucije i novo ima za novu i nebuloznu nebuloznu reč koja ne znači ništa - transparentnost?!

Ili, možda se mutivode i mutikaše najbolje snalaze u totalnom mraku.

Makar on bio i medijski!

Dakle, ser Ferguson i ser Vukotić su istorija, neka se priprteme Tijanić, Bujošević...