Iskreno da Vam kažem – ko me šljivi!

Poštovani čitaoci, ovo što sad čitate, razlikuje se od onoga što ste do sada slušali i čitali, i što ćete i ubuduće slušati i čitati o medijima u Srbiji.
Sve zbog male činjenice da jedino ja, od svih novinara i urednika u Srbiji - mogu, slobodno i glasno, da kažem ko je, imenom i prezimenom, osnivač i vlasnik novine koju uređujem i vodim – nedeljnika "Svedok".
To sam, imenom i prezimenom – ja, Vladan Dinić. To "što svi znaju" je u redu, ali važnije je, može da se lako proveri i utvrdi!
Što, kod većine drugih novina nije moguće.
Čak ni oni koji se ovih dana posebno bore za "srpsku industriju štampanih medija" - ne mogu da vam glasno kaže - ko je vlasnik listova u kojima oni rade, i koje uređuju?
Ova poražajavuća pitalica dovodi nas do glavnog pitanja svih pitanja - ko su, pravi vlasnici medija u Srbiji?.
Pitanje je prosto, ali odgovor je očito težak!? Uz to, većini (vlasnika) i ne odgovara da se o tome piše i govori.
Nedavno sam na ovu temu govorio i na tribini na Fakultetu političkih nauka. Na istoj tribini, pored mene, trebalo je da učestvuju: Dragan Janjić, zamenik urednika "Politike", Veselin Simonović, urednik "Blica" i Đoko Kesić, urednik svih izdanja "Pressa".
Nećete verovati, upućeniji se neće iznenaditi, pred stotinak studenata na tribini, iako su prethodno svi potvrdili učešće, pojavili samo Dragan Janjić i moja malenkost. Urednika "Pressa" i "Blica", koji sada brane srpsku industriju štampe, nije bilo. Jedan se, doduše, opravdao, a drugi se nije čak ni javio...da ne dolazi?!
Moguće da stvarno nisu mogli da dođu, ali pre će biti, da nisu znali odgovor, ako ih neko pita: ko su njihovi vlasnici?!
Odavde, sa Kipra ili iz Holandije... Istina, tu negde je i Švajcarska
Međutim, čitam, rasprava oko medija, se nastavlja. Udružili su se "izdavači najtiražnijih srpskih dnevnih i periodičnih novina" i upozoravaju vladu da WAZ stvara monopol.
Ma šta kažete?
Jel moguće?
Monopol u srpskim medijima i distribuciji?
Ma, hajde!
Ko bi rekao?
Kada sam u tekstovima i komentarima u "Svedoku", ali i drugde, o tome govorio i pisao, već godinama niko nije našao za shodno ni da reaguje!?
Doduše, moguće da ja to i nisam baš najbolje objasnio, pa su formulaciju "monopol u srpskim medijima" neki (koji odlučuju o sudbini medija u Srbiji) izgleda shvatili kao da "Svedok" ima monopol, pošto je, i to ne mogu nikome da osporim, jedini pro-srpski mediji na ovim prostorima, ali i novina u kojoj sve opcije mogu da kažu, ako imaju šta da kažu...
Možda je zato, posle svakog mog napisa o stanju u medijima, dolazilo do problema sa "učitavanjem" izdanja "Svedoka" po prodajnim lancima, uplatama, svakojakim drugim glupostima kojima može da se maltretira samo neko ko nema zaštitu domaćih biznismena i formalnih centrala na Kipru, Sejšelima ili u Holandiji, kao što je slučaj kod većine (pre)ostalih novina u Srbiji...
Koliko god se nadao – a, verujte, veoma se nadam – toliko i sumnjam da će se ponovnim oživljavanjem obračuna "Novosti – WAZ“ doći do konačnog odgovora. Kao što ste i sami videli, mesec dana nakon "otvaranja" priče, kada je Cane optužio Beka i Miškovića da su mu uzeli 50 miliona za navodnu kupovinu "Novosti", pride Luku Beoigrad, cela priča je nestala iz medija.
Ali, govoreći na tribini FPN, rekao sam studentima da će se, kada određenim krugovima bude trebalo, ponovo pokrenuti ta priča, kao što je slučaj sa svim važnim pitanjima u Srbiji, ali i da bez otvaranja dosijea prodaje "Politike", nema prave rasprave o stanju u medijima.
U čemu je suština, kada su u pitanju novine!? Po meni, u nezavisnosti, ali pre toga i u poštovanju pravila igre!
Šta to znači?!
To znači, da možete slobodno da prikupljate informacije, istražujete i objavljujete tekstove, bez toga da Vas neko zove i preti, ili vam diktira šta i kako da pišete, što je devedesetih bio sporadičan slučaj, a danas se radi na sofisticiraniji, rekao bih, perfidniji i podmukliji način.
Ranije su bile novine "ZA" i "PROTIV" Miloševića. Tačno se znalo. I tačka.
Da bi se znalo to što se, navodno, danas ne zna - znači:
- da u impresumu novine jasno stoji ime i prezime vlasnika novine,
- da se prepusti tržištu da odlučuje (gde su sad liberali u Srbiji?) o novini, a ne tajkunima i raznim domaćim i stranim vladinim/nevladinim organizacijama da sponzorišu novine, a da se te iste novine diče samostalnošću i nezavisnošću.
- da se ne manipuliše oglasima, pre svega državnim (javna preduzeća) i da tako političari "stipendiraju" određene novine.
- da se država ozbiljno posveti rešavanju problema distribucije novina.
Ovo poslednje je, možda, čitaocima koji nisu "u novinama" malo poznato, ali novine u Srbiji su delom, faktički, u vlasništvu distributerskih kuća koje imaju mnogo kiosaka, poput „Future plus“ koju je držao Cane Subotić, poput „Štampe“ koju je držao Šarić, a danas WAZ.
Nisam očekivao da će posle 5. oktobra da krene "med i mleko", ali, verujem da nisam jedini kada to kažem – očekivao sam da posle 5. oktobra ne bude više onih koji su favorizovani i onih koji se namerno sputavaju sputavaju, barem kada su u pitanju mediji. Pogotovo ako imamo u vidu činjenicu da je vlast posle 5. oktobra došla na tu poziciju upravo na talasu podrške medija među kojima je bio i "Svedok“, premda su to političari odmah zaboravili (pogotovo kad su došli, ili koji su još na vlasti).
Nažalost, država i danas ima svoje medije. Neki vodeći političari su upleteni u mnoge medije, državni oglasi i privatni - preko probranih marketinšlkh agencija koje, opet, drže ljudi bliski ili iz vrha vlasti – daju se probranim medijima i samo se određeni, opet – probrani mediji, proteažiraju na televiziji kao relevantni i ozbiljni, iako to nisu, ni po tiražu, ni po temama.
Naši političari i biznismeni pod istraživačkim novinarstvom priznaju samo ono gde se mediji dive njihovom liku i delu: ne trpe kritiku i čim objavite nešto protiv njih oni se, u najboljem slučaju ljute, u najgorem, i ne tako retko – svete.
Kako vam se svete?
Preko (ne)davanja oglasa.
Već se glasno govori – ko ima "Telekom Srbije" za ogrlašivača, taj se spasio. Ali, da biste imali "Telekom", nije bitno to što je vaš tiraž veći od nekih drugih novina gde redovno idu ogromni Telekomovi oglasi (i pare), već je bitno da ste bliski ljduima koji imaju monopol na oglasima u Srbiji.
To nije slučaj samo sa "Telekomom" već i sa svim državnim oglasima, ali i privatnim, jer oni i privatne oglase upućuju u "svoje medije", preko svojih marketinških kuća.
Pitanje za milion dolara glasi: kakav je interes države da daje onolike "državne" oglase u, recimo, dnevnu novinu koja se diči jedino svojom, navodnom, građanskom provinijencijom (ume da bude i do desetak strana oglasa) kada ta novina nema tiraž?!
Jedino razumljivo objašnjenje je da "niko" ne bi video taj oglas, pa da se nešto prikrije...
U čemu je problem sa distributivnim kućama? U tome što ih drže sumnjivi vlasnici, ali i u tome što ne plaćaju.
Mi iz novina, evo, zajaukali su najveći, ne možemo im ništa, a država neće da se uključi, bar da sasluša u čemu i gde je problem i gde su moguća rešenja.
Jednostavno, distributivne kuće, ali i veliki prodajni lanci koji prodaju naše novine, a ne plaćaju ništa za njih. Ili bar onima koji ih ne hvale...
Ako im obustavimo davanje novina – šteta je na novinama, nema gde da se prodaju;
- ako ih tužimo – oni vas sklone sa kiosaka, ili rafova;
Istna po Zakonu - ne bi smeli(!), ali dok naša "efikasna" država i "reformisano pravosuđe" to utvrdi, ako želi da utvrdi – novina je izgubila i tiraž i čitaoce.
Nezamislivo u Evropi je – a kod nas je to, naravno, najnormalnije ,slučaj – da izdavači i vlasnici novina imaju svoj distributivni lanac!
Međutim, toga kod nas ima: Nemački „WAZ“, koji je kupio "Politiku", kupio je i distributivnu kuću "Štampa", a sad "najveći" tvrde i "Futuru plus", koja je inače u debelom minusu.
Za prethodnog vlasnika "Štampe", po drugom osnovu poznatog, Darka Šarića, se u upućenim krugovima govori da je u vreme upravljanja "Štampom" (iliti Futurom, ko će znati, pokrenuo list koji se zvao „CODE“, koji je izlazio veoma kratko ali zato na najboljem papiru po potpuno neisplativoj, takozvanoj "damping“ ceni. To nije jedina novina koja je išla po damping ceni. Tu su i druge. Jedna je i dalje na kioscima, debela, premazna i prazna, pod idejom čoveka koji je, ubeđen sam, privremeno na slobodi, ali to ga ne sprečava da se i dalje bavi izdavaštvom, ili pranjem love...
Gde je tu bila država da reaguje?
Mediji nisu bilo koja fabrika, ili preduzeće. Mediji su jedna od ključnih poluga slobodnog, demokratskog i kritički nastrojenog društva.
Na pitanja ko je i kako kupovao medije u vlasništvu države – prvo i pre svega "Poltiku", pa sve ostale – trebalo bi da nam odgovore i ministri kulture i informisanja u prošlom vladama, kao i ministri koji su bili na čelu resora za privatizaciju – Aleksandar Vlahović i Predrag Bubalo, kojima je - a obojicu ih znam, pa mogu da kažem – dobro krenulo im za i posle ministarskog mandata.
Jedan od njih dvojice, koga se sećam kako je peglicom dolazio da kupi "sutrašnje novine", danas predvodi jedan investicioni fond i deli prostorije sa jednim uticajnim biznismenom, ali po novine, uveče, ne dolazi lično - stižu momci u džipovima!?
Zbog čega to sve ne valja? Zbog čega je (bilo) opasno što su Cane i Šarić (ako su samo oni) ušli u distribuciju?
Ili, zašto i kome smeta da se tačno zna ko je vlasnik kog medija?
Ko je i kako prodao "Politiku" (što se, doduše zna, ali je pominjanje toga, ovde jeres?!
Da li, i koji, političari stoje iza nekih novina...?!
Ne može.
U tom slučaju bilo bi sve, ipak, drugačije?
Ovako, danas imamo situaciju – da mediji više ne služe da informišu, već da dezinformišu, pa i da reketiraju.
Vesti koje se plasiraju nisu objavljene onako kako značaj informacija koje sadrže nalaže, već su štampane i plasirane onako kako odgovara određenim uticajnim grupama i ljudima.
Takva situacija je opasna za sve novine, ali mnogi mediji to ne shvataju.
Ipak, ovakva situacija ponajviše je, trenutno, opasna za one koji nisu zaštićeni, ni u rukama velikih biznismena, političke strane, Soroš fondacija, NVO...
"Svedok" potpuno sam. Sa svojim čitaocima. I grca...posrće...
A to znači: bez ičije zaštite, patronata, povoljnih kredita, ogromnih oglasa...skrivanja na kioscima...
"Svedok" je, čast izuzecima, da ne grešim dušu, možda među malobrojnim novinama koje žive isključivo od svojih čitalaca, tj. od prodatog tiraža...
Pošto je "Svedokova", dakle i moja lična situacija takva, nameće mi se pitanje : šta je trebao da (u)radim kada meni, iliti "Svedoku", "Bega press" u Podgorici, BINA u Banjaluci, "Presing" u Beogradu, iliti "Futura plus" (sve te pobrojane firme su u stečaju), nisu platili prodate novine?
Ko je mene tu štitio?
Da tužim Caneta Subotića?! Tinku Đuranović, Mladena Spasojevića...
Kome?
Onim istima koji su mu omogućili da imaju distributivne kuće?!
Da povučem novinu sa kiosaka koji imaju odličnu lokaciju i koji pokrivaju veliki deo Srbije?
E, to sam i uradio i zato i ja, a i čitaoci, trpimo ogromnu štetu.
Sećam se sastanka kod tadašnjeg ministra finasija Mlađana Dinkića, pre uvođenja PDV-a, kada je primio nas 19 što glavnih urednika, što direktora i većina je bila za "nultu" stopu PDV-a, osim "Blica" i "Novosti", koji su, sad, u apelu javnosti, valjda prvi put u nečemu složni.
Šta mediji mogu da urade da bi pomogli sebi?
Ništa!
Jer, nema (više) ko. Osim meni, čini se, možda mi se samo čini, nikome nije stalo da se stvari raščiste na tržištu?!
Mnogima to ne odgovara.
Uostalom, zbog čega bi to rešavali kada su "NN vlasnici" glavnih medija, distributivnih kuća i vlast, i sadašnja i bivša, u dilu?!
Tako oni sami sebi dogovaraju kada će kome da plate i šta; sami prebijaju dugove preko drugih firmi; dele oglase među sobom; preko svojih banaka obezbeđuju jedni drugima kredite...
Tu dolazimo do sledećeg pitanja - koji su to nezavisni mediji u Srbiji?
Oni koji se diče svojom građanskom provinijencijom i navodnom kritičnošću, i nezavisnošću? A jedino ne zavise od čitala koje i nemaju? Oni koji izlaze zahvaljujući tome što dobijaju pare od sponzora iz inostranstva i preko projekata i oglasa koje im namerno daju određeni krugovi u vlasti?!
Kada je „Svedok“ konkurisao za projekat u Ministarstvu kulture, gospođa Nataša Lesandrić, pomoćnik ministra kulture za medije, rekla mi je da je projekat odličan!
Međutim, kada je objavljen spisak onih koji su dobili pare za projekte, ne bi trebalo biti mbnogo pametni da pogodite koji su to mediji - oni koji i oavko dobijaju lovu "sa strane".
Gospođa Lesandrić, s kojom sam se dotad, čuo skoro svakodnevno, čak i rado družio, ili je promenila mobilni, pa mi se ne javlja, ili je zaboravima moj broj!
Vlast je vlast!
Kada je reč o novinarima medija koji misle da jedini imaju pravo na nezavisno novinarstvo u Srbiji - pa njihovi novinari su napravili svoj monopol u medijima!
Kad imate političke emisije na TV, unapred znate iz kojih redakcija su novinari pozvani.
Specijalisti opšte prakse.
Samo ih nema na nekom kanalu veš mašina, ili ih ima i tamo, ali veš mašinu retko uključujem....
Takođe, treba imati na umu i mnoge novine koje su pokretane sa mnogo većim novcem (tuđim, naravno!) i velikim ambicijama (da se lova propere) uspešno su propale.
Da li vam je sada, dragi čitaoci, jasnije kako stoje stvari u srpskim medijima?!
Sve unared dogovara i propisuje određeni krug ljudi, ma koliko ličilo da su međusobno suprotstavljeni.
Ništa se suštinski nije izmenilo od 2000. godine, kada su mediji u pitanju – samo je gore.
A "Svedok“?
Iskreno da Vam kažem – ko me šljivi!
Kada se išlo u Budimpeštu devedesetih po pare, nisam išao, a mnogi, danas „ugledni nezavisni novinari“ – jesu.
Kada su razni, i pre 2000. godine, dolazili da nude novac – i iz inostranstva i ljudi iz režima koji je tada bio na vlasti, i oni koji su tek hteli da budu na vlasti – nisam hteo.
"Svedok" ni tada, ni danas, ne dobija pare ni od države, niti dobija oglase, niti dobija projekte i sponzorstva iz inostranstva, za razliku od brojnih novina koje se predstavljaju kao lučonoše nezavisnog novinarstva u Srbiji.
Ipak, za razliku od većine u medijima u Srbiji mogu potpuno slobodno - kao jedini vlasnik novine čije se ime zna - da objavim šta smatram za javnost važno i medijski atraktivno, bez obaziranja šta će ko o tome da misli.
Ta činjenica me održava. Još uvek!?
Dakle, sam, bez pomoći i donacija ostvario sam ono što smatram da je suštinsko za novinarstvo – nezavisnost.
Nažalost, to mi se i obilo o glavu. Kosa, pametna, to je prva shvatila...
Svoj ideal – da budem potpuno samostalan, ili da mislim da jesam - visoko i skupo sam platio.
Da li će neko, to da mi prizna, sutradan ili ne, stvarno mi je svejedno.
Pogotovo što, osim mene i Momčila Đorgovića (i Ćuruvije), nijedan novinar nije pokrenuo svoju novinu a da je, kako tako – opstala, ovoliko dugo - 15 godina.
Ali su zato mnogi uzeli velike pare od drugih za pokretanje novina...
Ili, ko se u Srbiji "mlati idealima" ili moralom u našem društvu – neka ide u crkvu!
Teško će dobiti poštovanje i imetak.
Metak, možda, daleko bilo...

Rascep u Šahovskoj federaciji Rusije!

Da li će neprincipijelna koalicija Karpov - Kasparov pomutiti odnose između Dmitrija Medvedeva i Vladimira Putina?


"Ljuti" rivali za šahovskom tablom, ideološki potpuno različito obojeni, Anatolij Karpov, "miljenik sovjetskog režima", kako je tvrdio "dok su ratovali" Gari Kimovič (Vajnštajn) Kasparov, i žestoki protivnik Vladimira Putina (kako za sebe tvrdi 13.-ti šampion sveta) "ujedinili su se" i napravili neprincipijelnu koaliciju u kojoj je Gari Kasparov "desna ruka" Anatolija Karpova u borbi za predsstojeće nadmetanje za budućeg predsednika Svetske šahovske federacije!
Jedan bi, dakle, eks šampion sveta Anatolij Karpov da osvoji svet i FIDE, a drugi bi, Gari Kasparov da - sruši Vladimira Putina. Samo, čini se, jedno je biti virtouz na 64 crno-bela polja, a drugo je biti političar vrhunskog ranga, ili državnik nivoa jednog Vladimira Putina...
Uostalom, u sećanju nam je ostala scena od pre nekoliko godina, po povlačenju Kasparova iz sveta šaha i prelaska u svet politike, da je bio hapšen, pa brzo pušten, ali i da je dobio ćušku po glavi od jednog njegovog, očito političkog protivnika i šahovskog obožavoca, baš šahovskom tablom po glavi!?
Međutim, tandem K-K je na najboljem putu, da, ako jedan ne bude predsednik Rusije (Kasparov) a drugi ne postane predsednik FIDE (Karpov), da bar uzpešno razjedine Rusku šahovsku federaciju! I, da na indirektan način sukobe Dmitrija Medvedeva, predsednika Rusije i Vladimira Putina, premijera... Jer, "njihovi" interesi u Ruskoj šahovskoj federaciji su, izgleda - sučeljeni:
Putin je, sva je prilika, normalno protiv Garija Kasparova, nejakog političkog oponenta, ali ipak protivnika, a Medvedev, pak ima "svoje ljude" u RŠF koji, sva je prilika, gotive Kasparova..., a jedan od njih je za Iljumžinova, a drugi za Karpova?! Ili samo tako izgleda?
Sad, gotovo istovremeno sa pripremanjem ovog teksta iz Moskve je stigla gotovo neverovatna vest: Ruska šahovska federacija nalazi se pred rascepom!
Naime, kao što smo već pisali u prošlom broju, izborna skupština Ruske šahovske federacije održana je 19. februara.
Šest meseci pre toga, dotadašnji predsednik Aleksandar Žukov podneo je ostavku, ne baš što je želeo, već što je to posledica stava ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva - da visoki funkcioneri ne mogu da budu na čelnim mestima sportskih federacija.
A Žukov je tada (kao i sada) bio potpredsednik ruske Vlade.
Na pomenutoj Skupštini promenjen je model upravljanja Ruskom šahovskom federacijom, pa je glavni organ postao Nadzorni savet, koji broji 32 člana.
Za predsednika je jednoglasno izabran Arkadij Dvorkovič, savetnik i jeedan od najbližih saradnika Dmitrija Medvedeva, a za potpredsednika Aleksandar Žukov!
Glavna borba, za mesto prvog administrativca saveza, vodila se u pozadini i pre izbora, a svoj uticaj zadržao je Aleksandar Bah, 71 godišnji šahovski radnik i siva eminencija ruskog šaha.
Njegov glavni protivnik u toj borbi bio je Evgenij Elecki, koji je tu dužnost obavljao pre Baha, a sada je funkcioner u šahovskoj federaciji Moskve.
Pažljivi pratioci šahovskih zbivanja znali su da se odlukom Arkadija Dvorkoviča od 21. aprila o podršci Ruske federacije Kirsanu Iljumžinovu, ta priča ne završava. Veze Aleksandra Baha sa Anatolijem Karpovim traju već dugi niz godina i veoma su jake.
Da stvari ne idu prema zamišljenom scenariju, uverili smo se prateći zvanični sajt Ruske šahovske federacije (www.russiachess.org).
Prilikom zakazivanja prvog zasedanja Nadzornog saveta posle izbora (za 14. maj), 5. maja objavljen je Dnevni red sa 8 tačaka, na kome je kao prva tačka navedena:
"O imenovanju kandidata Ruske šahovske federacije za mesto predsednika FIDE".
Već 7. maja objavljen je novi, kako su ga autori nazvali "usaglašeni" dnevni red na kojem te tačke uopšte nije bilo!
Drama počinje na dan zakazanog zasedanja, 14. maja. Kako saznajemo iz intervjua Arkadija Dvorkoviča ruskom časopisu "Gazeta", on je u jutarnjim časovima dao nalog Aleksandru Bahu da obavesti članove Nadzornog saveta kako sastanak neće biti održan u prostorijama Ruske šahovske federacije, kako je zakazano, već u prostorijama "Zberbanke"!
Bah očigledno nije poslušao "šefa", pa su u isto vreme počela dva sastanka.
U prostorijama Ruske šahovske federacije okupilo se 18 ("Itar-Tas" javlja o broju od 17) članova Nadzornog saveta, a sastanku je prisustvovao i Gari Kasparov.
S druge strane, u prostorijama „Zberbanke“ uz predsednika Dvorkoviča pojavilo se 8 članova, pa je samo konstatovano da kvorum ne postoji i da se sastanak odlaže.
Sastanak u Ruskoj šahovskoj federaciji je održan, a posle izlaganja Kasparova jednoglasno je odlučeno da Ruska šahovska federacija podrži kandidaturu Anatolija Karpova za predsednika FIDE, a da delegat na Generalnoj skupštini bude Andrej Selivanov, aktuelni potpredsednik FIDE! (Dakle čovek iz tima aktuelnog predsednika FIDE Iljumžinova?!)
Ruske agencije i mediji do duboko u noć nadmetali su se ko će brže preneti izjave, reakcije i informacije, i šahovske teme zauzele su udarna mesta u sredstvima informisanja!
Prvi je sa komentarom, koji je objavljen za zvaničnom sajtu Ruske šahovske federacije, izašao Arkadij Dvorkovič.
Zapadni šahovski mediji i zvaničan sajt Anatolija Kapova, međutim, odmah su objavili vest iz Moskve o podršci Ruske šahovske federacije Karpovu, a u toku noći na zvaničnom sajtu Šahovske federacije Singapura, generalni sekretar FIDE Ignacius Leong (Dakle, opet, čovek iz tima predsednika FIDE?!) objavio je da više neće obavljati tu dužnost!
Leong je inače bio na prošlim izborima na tzv. "tiketu", tj nominovan kao jedan od najbližih saradnika Iljumžinova.
Reakcija je stigla i od aktuelnog predsednika FIDE, iako on nije bio prisutan ni na jednom od dva sastanka u Moskvi.
U intervjuu "Gazeti" Iljumžinov je rekao:
"Ova situacija podseća me na rane 90.-te, kada su Kasparov i Karpov bili uključeni u slična dešavanja. Setićete se da je tada šahovski svet bio duboko podeljen na dva dela. Na žalost, oni sada ponovo počinju da dele šahovski svet. Jedan od njih želi da postane predsednik Rusije, a drugi predsednik FIDE. Međutim, mi živimo u dobu demokratije. Ružno je što tim aktivnostima izazivaju podele u Ruskoj šahovskoj federaciji“.
Poznati šahovski komentator, velemajstor Genadij Sosonko, za sajt „Čes vib“ (www.chessvibes.com) izjavio je:
"Dvorkovič misli da sastanak na kome je prisustvovalo više od polovine članova saveta nije legitiman. Ja mislim da jeste! Po svim informacijama koje imam, oni su mogli doneti odluke koje su doneli. Sačekajmo da naredni dani donesu rešenje ovog pitanja“
Ipak, čini se da se iz Rusije tek mogu očekivati nove vesti. Sigurno je da Arkadij Dvorkovič neće sedeti skrštenih ruku. Nameću se i neka logična pitanja: na čijoj je strani Aleksandar Žukov?
Da li je Aleksandar Bah toliko moćan, ili ipak neko stoji u pozadini njegovih aktivnosti? Kako će na sve reagovati (barem i nezvanično) čelni ljudi Rusije – Dmitrij Medvedev i Vladimir Putin, obzirom da su njihovi najbliži saradnici uključena neposredno u ova dešavanja, a šah je u Rusiji odavno i "državna stvar"?
Na kraju, sasvim je nejasno, kako su se ljudu od najvišeg poverenja Kirsana iljumžinova – Ignacius Leong i Andrej Selivanov, pretvorili u njegove "ljute" protivnike.

.................................

TEKST U „SVEDOKU“ IZAZVAO UZBUNU!

Tekst o neprincipijelnoj koalici Karpov-Kasparov, objavljen u prošlom broju „Svedoka“ izazvao je veliki pažnju u svetskim šahovskim krugovima.

Prenesen je, na engleskom jeziku, na vodećim šahovskim sajtovima i blogovima ( kao i na sajtovima bivše Jugoslavije), i više je nego očigledno da je izazvao prilično uznemirenje, ali i žurbu u koaliciji Karpov - Kasparov.

Obojica su upotrebili svoje "bliske" veze u Šahovskim federacijama Srbije i Bosne i Hercegovine, a rezultati su bili promenjivi.

Podršku Šahovskog saveza Srbije Anatolij Karpov pokušao je da obezbedi preko svojih prijatelja iz Valjeva, pa je Valjevski šah klub poslao zvanični predlog Šahovskom savezu Srbije.

U Bosni i Hercergovini, Kasparov je išao "zaobilaznim" putem. Tekst podrške napisao je velemajstor Ivan Sokolov, za vreme otvorenog turnira "Bosna 2010", a potpisnik podrške bio je Sead Demirović, predsedavajući Šahovske unije BIH.

Međutim, kako se Šahovska unija BIH sastoji od tri saveza svake od nacionalnosti, Demirović nije konsultovao, niti dobio saglasnost od Šahovskih saveza Republike Srpske i Herceg-Bosne, pa ga na sledećoj sednici očekuju neugodna pitanja i "baražna" vatra.

Kako saznajemo, već u julu, ili avgustu, na čelo Unije doći će novi predsedavajući, a kao najozbiljniji kandidat pominje se internacionalni majstor Željko Bogut iz Širokog Brijega.

Za sada se nije oglasio Hrvatski šahovski savez, iako je Hrvatska poznata kao jedno od najvećih uporišta Garija Kasparova, miljenika tamošnjeg režima.

Sve ove činjenice nisu zasmetale Anatoliju Karpovu, da, odgovarajući na pitanja čitalaca "Gazete" 13. maja, objavi kako je dobio zvaničnu podršku Šahovskog saveza Srbije!

Ipak, tu vest nije se usudio i da objavi na zvaničnom sajtu sopstvene kampanje. Očigledno je da je ova vest bila samo za upotrebu unutar Rusije.

Miodrag Rakić, vd predsednika Šahovskog saveza Srbije

Srbija nije dala podršku Karpovu!

- Šahovski savez Srbije nikome nije dao podršku za predsednika FIDE, dakle, ni Kirsanu Iljumžinovu, ni Anatoliju Karpovu. Dosad ŠSS na tu temu nije razgovaro, pričaćemo i odlučivaćemo kad za to dođe vreme, ali pre toga moraćemo da vidimo i koji je interes Srbije oko podrške mogućim kandidatima. Slično ćemo se ponmašati i oko izbora čelnika Evropske federacije. Konkretno, na Vaše direktno pitanje da li je Šahovski savez Srbije podržao Karpova, odgovor je nije. A da li će, i koga će podržati, javno ćemo reći, jer moja je želja da se u Savezu sve radi javno, a ne iza zatvorenih vrata.

Boris Kutin, predsednik Evropske šahovske unije, za "SVEDOK"

Neću se kandidovati!

Boris Kutin, nekada u Jugoslaviji ugledni novinar, danas aktuelni predsednik Evropske šahovske unije, po mnogima, "već viđeni" stari-novi predsednik ECU, ekskluzivno za "Svedok" kaže:

- Dosta je bilo! Neću se ponovo kandidovati za mesto predsednika!

......................................................................................................

Izbori za predsednika Evropske šahovske unije

Sin bivšeg predsednika Nemačke

Robert fon Vajceker u trci

za mesto predsednika ECU

Ništa manje zanimljive, od predizbornih igara u FIDE, nisu ni aktivnosti oko izbora predsednika Evropske šahovske unije.

Kada se (po)mislilo da če posle odustajanja Borisa Kutina (pogledati okvir), za ovo mesto ostati samo dva kandidata (Ali Nihat Jazići, predsednik Turske šahovske federacije i Silvio Danailov, menadžer Veselina Topalova), koalicija Karpov – Kasparov opet je umešala prste.

Kako "Svedok" ekskluzivno saznaje, predsednik Nemačke šahovske federacije Robert fon Vajceker (ugledni profesor filozofije Univerziteta u Minhenu i sin bivšeg predsednika Nemačke Ričarda fon Vajcekera) uputio je pismo svojim najbližim saradnicima i nekim nemačkim novinarima u kome ih obaveštava da se "i pored veoma malo slobodnog vremena, a na nagovor niza uglednih velemajstora, posebno Karpova i Kasparova, odlučio da se kandiduje za mesto predsednika Evropske šahovske unije“.

Fon Vajceker je obavestio prijatelje, da će 21. maja održati konferenciju za štampu sa Karpovim i Kasparovim na kome će objaviti kandidaturu i svoj "tiket".

Iz izvora bliskih Nemačkoj šahovskoj federaciji "Svedok" sazanje da će se na tiketu naći šahovski velemajstori Najdžel Šort (Engleska), Ivan Sokolov (Bosna i Hercegovina) i Johan Hjartarson (Island), a da će peto mesto pripasti nekom od predstavika "istočnog bloka", verovatno iz Ukrajine, pošto je ta federacija jedina iz tog dela Evrope za sada dala podršku Karpovu.

Šarićevi psi pobesneli od gladi...

Pre nego što se upustim u komentarisanje ove nevesele, srpske, zbilje, da iskoristim priliku da se zahvalim brojnim prijateljima iz celog sveta na čestitkama povodom punih 15 godina izlaženja nedeljnika "Svedok".

Sve čestitke su mi drage, naravno, ali posebnu zahvalnost dugujem svom "stalnom" u Parizu, svojoj dugogodišnjoj saradnici, svom dugogodišnjem prijatelju, svom i medijskom ambasadoru "Svedoka" u Francuskoj.

Jovanki Đorđević.

Jovanka, hvala ti, u nadi, koju izgovaram sa velikom zebnjom, da ćemo, zajedno dočekati i hiljaditi broj "Svedoka".

Izdržali smo i rat i sankcije, i dugove i drugove, i kredite, ali, da li ćemo i gospodu?

Bojim se, da se i naš "Svedok", on je i tvoj koliko i moj, ne pridruži brojnim listovima koji su "izlazili", a sad ih se samo sećamo...

Ovakva besparica koja je zahvatila Srbiju, ovakvo nepoštovanje izdavača od distributerskih kuća kuća, ili bogate, ili idu u stečaj, što je za izdavača gotovo isto, nikada nije bilo!

Ni u doba druga Tita, ni u doba Slobe... Šta sad doživljavamo u doba demokratskog režima, pisaće neka novina, samo ako dovoljno poživi...

Novine u Srbiji, Jovanka, osim ako nemaju tri, ili četiri slova, može i pet, ali dva obavezno da su ista, ako nisu ljubimci dva marketin-majstora iz najuže vlasti * to nije u Srbiji sukob interesa!?) i njihovih brojnih agencija, jednostavno, nemaju šanse da dobiju oglas, jer nisu "njihove". Živeli smo i ti i ja za dan kada će samo tržište da odluči koji proivod može da preživi, a i novine su rova svuda u svetu, osim u Srbiji. Postoje novine koje se i dalje finasiraju iz inostranstva, postoje novine koje država finasira i postoje, istina, mogu da se nabroje na prst jedne ruke koje su zavisne samo od čitalaca i ni od koga ciše. Samo i to ne vredi! Kako? Pa prosto, što više štampaš, više duguješ štampariju... Što više prodaš, ulaziš u začarani krug neplaćanja... Dakle, ni ovako, ni onako. Ne vredi, ali tu smo, gde smo: ili će režim promeniti odnos prema medijima, ili, što da ne, da sačekamo drugu vlast... Jer, ničija nije gorela do zore...

I, dok izlazimo, da imapk ponešto kažem: pre neki dan me je obalila s nogu informacija u blicu "kako su Šarićevi ogladnelii psi napali nekog inspektora, ili službenika Vlade Srbije..."

Pa, šta je tu problem?

Pa, prijatelji, problem je što su eto ti "Šarićevi psi" pobesneli od gladi!?

Jer, obaveza države nije samo da oduzima imovinu od kriminalaca, od narko dilera i od šefova organizovanog kriminala... Kuće, fabrike, džipove, noćne klubove, splavove, poljoprivredno zemljište...

Tu, oko oduzimanja (kažu privremenog, do okončanja sudskog postupka, valjda?) ništa sporno nije! Ali, sporno je, eto, što te "Šarićeve pse" niko od onih koji su privremeno oduzeli imovinu nije nahranio...

Dakle, prosto je staviti katanac na kafić, na splav, na noćni klub, na fabriku, ali nije prosto preduzeti sve da ti kafići nastave, pod paskom države, naravno, da rade, da fabrike rade, da se obrađuju njive, ali i da se nahrane psi...

Uostalom, priča o psima, ovde u nas, je sad prvorazredna vest: sećate se keruše Mile, kojoj je neki, očito zločest čovek, skalpelom isekao sve četiri šape...pa onog rotvajlera kojeg je neko pomilovao, pa zaklao...

Sećate se?

A, da li se sećate da ste pročitali da su čak iz Španije doleteli veterinari, specijalisti za ugradnju proteza da pregledaju i pomiluju Milu.

Kerušu.

Čak, ide se dotle da će se Mila, keruša, prebaciti, ako sam dobro čitao i zapamtio, na neku kliniku.

Beogradsku?

Ma, kakvi.

Pravac - Nemačka, pa šta košta neka košta!

Ima se, može se...

Reklo bi se...

I to u času kad 700 hiljada itelja Srbije bukvalno gladuje, kad ima mesečni prihod od 80 evra, ako i tu statistika ne laže?!

Istovremeno, dok je keruša Mila u fazi priprema za put u Nemačku (ko će to da plati, zasad se ne zna?!) jedno drugo putovanje, o svom trošku, na operaciju, opet se pominje Nemačka, zar ne, umalo čoveku nije došla glave i ministarske fotelje.

Lično, nisam pobornik lika i dela pomenutog ministra, ali ovog puta, moram da kažem, da nema protiv što je čovek otišao tamo, u Nemačku, i obavio operaciju,

čujem da se oporavio (hvala Bogu) i vratio na posao.

Šta sam sve o njemu sad pročitao, na sreću nisam sve upamtio, ne daj Bože nikome...

Što se nisam pridružio naručenom horu medijskih pljuvača po prof. dr Milosavljeviću?

Pa, pošten da budem, kad Srbija ima para da za povređene keruše dovodi lekare iz Španije i šalje u inostranstvo na lečenje, i stavljanje proteza, može, valjda, lečenje i operaciju o svom trošku, kad već ne može o državnom, da čovek sebi priušti?!

Makar on bio i ministar?

Juče su, ako Javni servis ne vara Kragujevčani ostali bez dvoje lekara! Oboje su posle diplomiranja na Medicinskom fakultetu (prosek 9,6) nemajući posao upisali srenju medicinsku. On je sa peticom, čistom, postao "medicinski brat", on - medicinska sestrea, i sad će, negde u Skandinaviju, damo da polože "neke diferencijalne ispite".

Seli su u auto, nekakav jadan "kec" odvezli se do Surčina, i dvoje diploimiranih doktora (bez posla), odoše, kao "srednjoškolci" da zarade za hleb, u Skandinaviji!

Dakle, u Srbiji školovanje ide ovako: prvo se završi fakultet, mo mogućstvu, medicinski, pa se onda, lepo upiše srednjoškolac!

I odeš u inostranstvo!!

A, koliko školovanje dvoje doktora košta Srbiju, da bi onda u Skandinaviji živeli i radili sa diplomom - srednje škole!!

Hoće li neko već da mi kaže: da li je Kosovo i Metohija Srbija, ili ne?!

Ne mislim na ono "Kosovo je Srbija", nego da su "vlasti tzv. države Kosova" Srbima na KiM, onomad, ukinuli mobilne telefone, da su im, valjda od juče, zabranili da ulaze automobilom na KIM, ako nemaju dokumenta te "tzv. države Kosovo". I da sve to EULEKS, ili UN, možda, prećutno i bez komentara prihvata!

Ako je to tako, na šta mi liči, mislim da je vreme da država Srbija i njeni lideri "lupe šakom o sto" i svojim prijateljima, Amerikancima, Englezima, Nemcima, kaže najzad šta misli, a ne da se zadovoljava deklarativnim izjavama, koje mogu da budu, al ne mora da znače...

Ovako, izjave, naučene kao recitacija: Kosovo je Srbija, Kosovo je naše, branićemo KiM svim legitimnim zakonskim mogućnostima, nikako silom, lepo zvuče za domaću upotrebu i za dovođenje Srba koji i sad žive tamo, ili u zabludu, ili... bolje da ne kažem šta mislim...

Možete li da ukapirate kakve to, sad, neraskidive veze imaju Grčka i Srbija?

Hm?!

Zajednički bankrot?

Istina, potpuno je nejasno kako će se to "grčka kriza preliti u Srbiju"? Kakve mi, Srbi, imamo veze sa evrom?

Po ustavu, nemamo, ali u praksi imamo...

Kako?

Prosto ko pasulj "tetovac" koji uvozimo, valjda još uvek, iz Kine!

Primamo plate u dinarima, kredite su nam do juče obračunavali u evrima, jedino platežno sredstvo u Srbiji (po Ustavu Republike) je dinar, a svio ugovori se indeksiraju u evro?!

Dakle, da i blesav poludi.

Ili, ko zna, da nije u Srbiji na tržištu dvovalutni sistem. Sve više ličimo ha Hong Kong: jedna država - dva sistema, ili prevedeno na srpski, jedna država, dve valute!

Uz to, i u sportu, tom jedinom srpskom brendu koji svet poštuje, krenulo je naopako: ispostavilo se da Olimpijakos i CSK nisu Cibona, da je izvesna Španjolka Sančez za Srpkinje, Jelenu Janković i Anu Ivanović, isto ono što je Jelena Janković za sestre Vilijams, Venus i Serenu!

Pre toga i Nole se razboleo (pročitajte tekst na poslednjoj stranici "Svedoka") da da stvari budu nepopravljivo crne, Partizan pobedio Zvezdu!

Pa dobro, kad će taj Rolan Garos!