Šarićevi psi pobesneli od gladi...

Pre nego što se upustim u komentarisanje ove nevesele, srpske, zbilje, da iskoristim priliku da se zahvalim brojnim prijateljima iz celog sveta na čestitkama povodom punih 15 godina izlaženja nedeljnika "Svedok".

Sve čestitke su mi drage, naravno, ali posebnu zahvalnost dugujem svom "stalnom" u Parizu, svojoj dugogodišnjoj saradnici, svom dugogodišnjem prijatelju, svom i medijskom ambasadoru "Svedoka" u Francuskoj.

Jovanki Đorđević.

Jovanka, hvala ti, u nadi, koju izgovaram sa velikom zebnjom, da ćemo, zajedno dočekati i hiljaditi broj "Svedoka".

Izdržali smo i rat i sankcije, i dugove i drugove, i kredite, ali, da li ćemo i gospodu?

Bojim se, da se i naš "Svedok", on je i tvoj koliko i moj, ne pridruži brojnim listovima koji su "izlazili", a sad ih se samo sećamo...

Ovakva besparica koja je zahvatila Srbiju, ovakvo nepoštovanje izdavača od distributerskih kuća kuća, ili bogate, ili idu u stečaj, što je za izdavača gotovo isto, nikada nije bilo!

Ni u doba druga Tita, ni u doba Slobe... Šta sad doživljavamo u doba demokratskog režima, pisaće neka novina, samo ako dovoljno poživi...

Novine u Srbiji, Jovanka, osim ako nemaju tri, ili četiri slova, može i pet, ali dva obavezno da su ista, ako nisu ljubimci dva marketin-majstora iz najuže vlasti * to nije u Srbiji sukob interesa!?) i njihovih brojnih agencija, jednostavno, nemaju šanse da dobiju oglas, jer nisu "njihove". Živeli smo i ti i ja za dan kada će samo tržište da odluči koji proivod može da preživi, a i novine su rova svuda u svetu, osim u Srbiji. Postoje novine koje se i dalje finasiraju iz inostranstva, postoje novine koje država finasira i postoje, istina, mogu da se nabroje na prst jedne ruke koje su zavisne samo od čitalaca i ni od koga ciše. Samo i to ne vredi! Kako? Pa prosto, što više štampaš, više duguješ štampariju... Što više prodaš, ulaziš u začarani krug neplaćanja... Dakle, ni ovako, ni onako. Ne vredi, ali tu smo, gde smo: ili će režim promeniti odnos prema medijima, ili, što da ne, da sačekamo drugu vlast... Jer, ničija nije gorela do zore...

I, dok izlazimo, da imapk ponešto kažem: pre neki dan me je obalila s nogu informacija u blicu "kako su Šarićevi ogladnelii psi napali nekog inspektora, ili službenika Vlade Srbije..."

Pa, šta je tu problem?

Pa, prijatelji, problem je što su eto ti "Šarićevi psi" pobesneli od gladi!?

Jer, obaveza države nije samo da oduzima imovinu od kriminalaca, od narko dilera i od šefova organizovanog kriminala... Kuće, fabrike, džipove, noćne klubove, splavove, poljoprivredno zemljište...

Tu, oko oduzimanja (kažu privremenog, do okončanja sudskog postupka, valjda?) ništa sporno nije! Ali, sporno je, eto, što te "Šarićeve pse" niko od onih koji su privremeno oduzeli imovinu nije nahranio...

Dakle, prosto je staviti katanac na kafić, na splav, na noćni klub, na fabriku, ali nije prosto preduzeti sve da ti kafići nastave, pod paskom države, naravno, da rade, da fabrike rade, da se obrađuju njive, ali i da se nahrane psi...

Uostalom, priča o psima, ovde u nas, je sad prvorazredna vest: sećate se keruše Mile, kojoj je neki, očito zločest čovek, skalpelom isekao sve četiri šape...pa onog rotvajlera kojeg je neko pomilovao, pa zaklao...

Sećate se?

A, da li se sećate da ste pročitali da su čak iz Španije doleteli veterinari, specijalisti za ugradnju proteza da pregledaju i pomiluju Milu.

Kerušu.

Čak, ide se dotle da će se Mila, keruša, prebaciti, ako sam dobro čitao i zapamtio, na neku kliniku.

Beogradsku?

Ma, kakvi.

Pravac - Nemačka, pa šta košta neka košta!

Ima se, može se...

Reklo bi se...

I to u času kad 700 hiljada itelja Srbije bukvalno gladuje, kad ima mesečni prihod od 80 evra, ako i tu statistika ne laže?!

Istovremeno, dok je keruša Mila u fazi priprema za put u Nemačku (ko će to da plati, zasad se ne zna?!) jedno drugo putovanje, o svom trošku, na operaciju, opet se pominje Nemačka, zar ne, umalo čoveku nije došla glave i ministarske fotelje.

Lično, nisam pobornik lika i dela pomenutog ministra, ali ovog puta, moram da kažem, da nema protiv što je čovek otišao tamo, u Nemačku, i obavio operaciju,

čujem da se oporavio (hvala Bogu) i vratio na posao.

Šta sam sve o njemu sad pročitao, na sreću nisam sve upamtio, ne daj Bože nikome...

Što se nisam pridružio naručenom horu medijskih pljuvača po prof. dr Milosavljeviću?

Pa, pošten da budem, kad Srbija ima para da za povređene keruše dovodi lekare iz Španije i šalje u inostranstvo na lečenje, i stavljanje proteza, može, valjda, lečenje i operaciju o svom trošku, kad već ne može o državnom, da čovek sebi priušti?!

Makar on bio i ministar?

Juče su, ako Javni servis ne vara Kragujevčani ostali bez dvoje lekara! Oboje su posle diplomiranja na Medicinskom fakultetu (prosek 9,6) nemajući posao upisali srenju medicinsku. On je sa peticom, čistom, postao "medicinski brat", on - medicinska sestrea, i sad će, negde u Skandinaviju, damo da polože "neke diferencijalne ispite".

Seli su u auto, nekakav jadan "kec" odvezli se do Surčina, i dvoje diploimiranih doktora (bez posla), odoše, kao "srednjoškolci" da zarade za hleb, u Skandinaviji!

Dakle, u Srbiji školovanje ide ovako: prvo se završi fakultet, mo mogućstvu, medicinski, pa se onda, lepo upiše srednjoškolac!

I odeš u inostranstvo!!

A, koliko školovanje dvoje doktora košta Srbiju, da bi onda u Skandinaviji živeli i radili sa diplomom - srednje škole!!

Hoće li neko već da mi kaže: da li je Kosovo i Metohija Srbija, ili ne?!

Ne mislim na ono "Kosovo je Srbija", nego da su "vlasti tzv. države Kosova" Srbima na KiM, onomad, ukinuli mobilne telefone, da su im, valjda od juče, zabranili da ulaze automobilom na KIM, ako nemaju dokumenta te "tzv. države Kosovo". I da sve to EULEKS, ili UN, možda, prećutno i bez komentara prihvata!

Ako je to tako, na šta mi liči, mislim da je vreme da država Srbija i njeni lideri "lupe šakom o sto" i svojim prijateljima, Amerikancima, Englezima, Nemcima, kaže najzad šta misli, a ne da se zadovoljava deklarativnim izjavama, koje mogu da budu, al ne mora da znače...

Ovako, izjave, naučene kao recitacija: Kosovo je Srbija, Kosovo je naše, branićemo KiM svim legitimnim zakonskim mogućnostima, nikako silom, lepo zvuče za domaću upotrebu i za dovođenje Srba koji i sad žive tamo, ili u zabludu, ili... bolje da ne kažem šta mislim...

Možete li da ukapirate kakve to, sad, neraskidive veze imaju Grčka i Srbija?

Hm?!

Zajednički bankrot?

Istina, potpuno je nejasno kako će se to "grčka kriza preliti u Srbiju"? Kakve mi, Srbi, imamo veze sa evrom?

Po ustavu, nemamo, ali u praksi imamo...

Kako?

Prosto ko pasulj "tetovac" koji uvozimo, valjda još uvek, iz Kine!

Primamo plate u dinarima, kredite su nam do juče obračunavali u evrima, jedino platežno sredstvo u Srbiji (po Ustavu Republike) je dinar, a svio ugovori se indeksiraju u evro?!

Dakle, da i blesav poludi.

Ili, ko zna, da nije u Srbiji na tržištu dvovalutni sistem. Sve više ličimo ha Hong Kong: jedna država - dva sistema, ili prevedeno na srpski, jedna država, dve valute!

Uz to, i u sportu, tom jedinom srpskom brendu koji svet poštuje, krenulo je naopako: ispostavilo se da Olimpijakos i CSK nisu Cibona, da je izvesna Španjolka Sančez za Srpkinje, Jelenu Janković i Anu Ivanović, isto ono što je Jelena Janković za sestre Vilijams, Venus i Serenu!

Pre toga i Nole se razboleo (pročitajte tekst na poslednjoj stranici "Svedoka") da da stvari budu nepopravljivo crne, Partizan pobedio Zvezdu!

Pa dobro, kad će taj Rolan Garos!