Mrtvozornik srpske pisane reči

Na moj komentar u "SVEDOKU" (Broj 862/863, od 22. januara) "UBIJ, ZAKOLJI, DA NOVINA VIŠE NE POSTOJI", u kojem sam pokušao da ponudim čitaocima svoje viđenje današnje tužne, mračne i beznadežne medijske scene Srbije, uz konkretno pominjanje korifeja današnjeg euROPSKOG novinarstva u Srbiji (tekst je preneo i ugledni portal Nova srpska politička misao, kao i drugi, recimo  samo u svojoj podvaljivačkoj opremi i Novi Standard...), pravog odgovora u medijima, ali i u vlasti - nije bilo.

Istina, čuo sam da je reagovao Željko Cvijanović, jedan od pomenutih...Istina, možda sam ja pogrešio, jer pomenuti g. Cvijanović danas nema nikakve veze sa štampanim medijima, a s onima koje je imao, odavno ih je upokojio i u tišini - sahranio!

Ipak, iako me nije preterano interesovalo šta piše Cvijanović, koga sam  odavno i na vreme pročitao (ako drugi nisu, u šta, iskreno, sumnjam, to je njihov problem), pokušao sam da nađem gde je objavio odgovor. I krenuo u obilazak kiosaka.

G. Cvijanović je svojevremeno uređivao "Blic Njuz", pisao u "Centru", uređivao "Evropu", koju je kasnije utopio Filipu Cepteru, pa dnevne novine "Sutra" i nedeljniku "Standard", pa rekoh, valjda u nekom od tih listova...

Ali zalud sam tabanao, svi ti listovi su, rekoše mi prodavci, ugašeni, upokojeni i sahranjeni, gotovo brže no što su i pokrenuti!

I konačno, na sajtu Novi Standard, uređuje ga upravo pomenuti Cvijanović, pronađoh odgovor meni, a zapravo pljuvanje po "Svedoku", meni, NSPM, uglednom analitičaru Đorđu Vukadinović, Beba Popović se tu podrazumeva, Slobodanu Antoniću, koji je očito kolateralna šteta...

I odmah sam shvatio na šta me odgovor Cvijanovića podseća: kada neko nema argumente za svađu onda podiže glas, iliti po srpski dere se, misleći valjda - što se jače dere da su mu argumenti jači.

Ali, nisu...

Pošto u pisanoj reči ne možeš da se dereš i vičeš, onda, ako argumnenata nemaš - počneš da deliš etikete, pljuješ, lažeš i mažeš!

Dakle, g. Cvijanović je na svom portalu upoznao svoje čitaoce šta On misli o meni, Vladanu Diniću, o Vladimiru Bebi Popoviću, uredniku NSPM Đorđu Vukadinoviću i pojma nemam zašto, tu je uključio i dr Slobodana Antonića, čoveka koji u mom tekstu o medijima - ni luk jeo, ni luk mirisao.

Ali, valda po principu, pljuni i teraj dalje, ubačen je i Slobodan Antonić...Da bi čorba gušća bila...

Naravno, on je svojim čitaocima isporučio i ponudio (u svojoj opremi - UDRUŽENI MEDIJSKI PODUHVAT BEBE POPOVIĆA, ĐORĐA VUKADINOVIĆA I VLADANA DINIĆA: NOVINARI U CIVILU) i podnaslovom: „Okupljanje“ je počelo i na drugoj strani: šta bi drugo nateralo Dinića da citira skandalozni pamflet Bebe Popovića a Vukadnovića da sve to bez problema prenese) da pročitaju šta to, zapravo, piše u "Svedoku", i odmah je, shodno svom poimanju novinarstva opleo - insinuacijama.

Dakle, Cvijanović kaže:

"Šta je moglo da ujedini žutog spin majstora, čarobnjaka crne hronike i vlaškog vojvodu?"

Za neupućene: "žuti spin majstor" je Vladimir Beba Popović (čuveni šef Biroa za komunikacije u doba Zorana Đinđića, s kojim sam češće bio na sudu no u kafani...), "čarobnjak crne hronike" je, očito moja malenkost, Vladan Dinić, uz aluziju da sam, svojevremeno u "Novostima", "Telegrafu" i "Svedoku", kad mu je vreme bilo, često pisao i objavljivao tekstove o fenomenu devedesetih godina - "beogradskom krvavom asvaltu" i seriji ubistava na beogradskom pločniku!

Dobro, bilo je i toga, za Cvijanovića ja sam Merlin crne hronike, ali je čudno da očiti poznavalac mog lika i dela i pisanja, Cvijanović, ne pominje da sam i novinar koji je prvi u svetu prekinuo 12 godina dugo ćutanje Jovanke Broz, prvi u svetu objavio vest o povratku Bobija Fišera... Da sam autor mnogih feljtona, intervjua, tekstova i komentara, pisac dve visokotiražne knjige, da sam izveštavao sa mnogih događanja u svetu i zemlji, sa šest olimpijada i da sam, trenutno, i na žalost, najstarijni glavni urednik po stažu u Srbiji.

Željko smatra da sam ja čarobnjak, Merlin "crne hronike" i neka mu je, i hvala mu i za to, ali...

Onda Cvijanović nastavlja dalje...

"Kad se pokazalo da Dinićevu tvorevinu...koja se lažno predstavlja kao novine - ne čita niko..." (misli, pretpostavljam na "Svedok"(!?)što je naravno notorna glupost, zluradost i laž -  čita je bar Cvijanović!), iako Cvijanović jedno misli, drugo govori, treće radi, a četvrto piše...),  postavlja tipično udbašku podvalu:

"Ko je platio da u štampariju uđe ovaj broj Dinićevog POVREMENIKA "SVEDOK", gde je tekst prvobitno o meni objavljen"?

Tu, naravno, moram malo da predahnem od umotvorina g. Cvijanovića.

Interesantno, prvo mu je pitanje - ko je platio štampanje "Svedoka"?

Moram Cvijanovića da razočaram i ohrabrim: nisu oni koji su njega i njegove novine oduvek plaćali!

Zato mu i ne zameram na glupom pitanju, čovek i ne zna da se novine prodaju na kioscima...

Jer, on novine i nikad nije pravio za tržište i čitaoce, već za svog privremenog gazdu (služeći mu kao dum-dum metak, ili slabiji snajperista) koji je dobar samo dok plaća.

A kad ne plaća?

Onda, zna se, tu mu je, pri ruci, drugi gazda, pa treći, četvrti...

"Ko je platio da u štampariju uđe ovaj broj Dinićevog povremenika "Svedok"?

Razočaralo bi me da je to, na primer, Dinko Mein Kamp Gruhonjić, svako drugi u ulozi investitora pomenute prljavštine pokazao bi da za ovu trojicu mladića ima nade..."

Ops! Moraću da razočaram mrtvozornika srpske pisane reči, nekad EUropljanina (kad se to plaćalo), danas novokomponovanog patriotu u pokušaju (kad se opet isplati) Željka Cvijanovića, da me je zatekao.

Iskreno priznajem da pojma nemam ko mu je taj, pa sad, Dinko Mein Kamp Gruhonjić?!

Zaista nisam čuo, ali pošto ga Željko Cvijanović pominje, moguće da je važan, iliti iz neke bosanske zabiti, što ŽC to očito dobro zna, a moguće je da su pokatkad sarađivali ili razmenjivali informacije?

Ko će ga znati, g. Gruhonjića ne znam, to je, možda moj minus, a to što ga g. Cvijanović zna, to je njegov plus.

Jer, za razliku od mene, on je mnoga svoja poznanstva iskoristio da bude u plusu, ali to je način života i životne filozofije.

Valjda da bi me uvredio, a imam dovoljno godina da ne nasedam na trikove g. Cvijanovića, on sebi dozvoljava još jednu zlonamernu nepreciznost (što se ne očekuje od čoveka koji slovi za osobu  sa poslovično dobrim udbaško-povereničkim i DB vezama) da za "SVEDOK" novinu koji izlazi, evo već 18 godina, bez pauze i prekida, kaže - "povremenik"?!

I to kaže čovek koji je u novinama koje je pravio i uređivao najčešće i redovno bio grobar, a povremeno - stečajni upravnik.

Jer, svega što se dodirnuo, a ima veze s Gutenbergom, odavno je - sahranio...

I "Blic Njuz", i "Evropa", i "Standard"... da ne nabrajam sve upokojene novine Željka Cvijanovića.

Pošto je ispalio sve što je procenio da je profitabilno i protiv mene i "Svedoka", onda se prebacuje na svoju pravu temu i opsesiju: NSPM, Đorđa Vukadinovića i Slobodana Antonića.

On spočitava g. Vukadinoviću moral?!

O kom crnom moralu piše Cvijnanović?

O svom?

Jok, o Vukadinovićevom!

NSPM je "kriv" što je preneo tekst iz "Svedoka"?!

Neće biti. G. Vukadinović, za razliku od Cvijanovića, uvek pita da li neki tekst može i sme da prenese!

Kod Cvijanovića je to malo drugačije, sve što je objavljeno sme da se prepiše i preuzme, a ako to autoru smeta, tim gore po autora!

Zapravo, ne želeći da branim Vukadinovića, dovoljno je samo da kažem da će pre biti da se radi o običnoj zavisti, jer je Vukadinović (sa Antonićem) uspeo da portal NSPM bude jedan od najviše uvaženih, najčitanijijih, dakle i najuticajnijih.

A uz to i "Svedok" i "Nova srpska politička misao" imaju u biti svoje uređivačke politike nacionalnu obojenost i državotvornost... I to je zapravo, ono što Cvijanoviću smeta...

On ovih dana, istina, opet (kao i uvek - bezuspešno) pokušava da promeni dres i da stane pod nacionalni barjak.

Dosta neuspešno.

Cvijanović, siguran sam, ne bi ni reagovao na moj komentar da nije bilo jedne moje opaske:

"Cvijanović, ne hvala..."

Dakle, nemam nimalo i ništa protiv da Cvijanoviić postane šta god misli da može, pa i vođa patriotskih snaga, ako uspe svojim umećem, znanjem, veštinovim, ili vezama i pritiscima SDB, DB, BIA, VBA ili kako se sve to zove...da se nametne.

Ili, samo - naplati?!

Uostalom, to je pokušao,  kada je probao da prodaje patriotizam na KCN-u, da se po svaku cenu približi Aleksandru Vučiću, ali to (očito) nije prošlo...

Pa, sad bi, opet da menja boju, ali nekako postupno, pažljivije i stidljivo.

Valjda se se Vlasi ne sete...

Ja, Vladan Dinić, za razliku od mnogih aktera ove nevesele javne scene, nemam drugu otadžbinu osim Srbije, što za mnoge, a pogotovo g. Cvijanovića, ne bi moglo da se kaže.

Dakle: Željko Cvijanović?

Ne, hvala!