Da me je Bogoljub Karić,
svojevremeno, poslušao, a nije, kada se odmetnuo u političare, “da sa “đavolima
tikve ne sadi”, i da se okane politike, ako ne želi da bude uhapšen, danas
bismo imali i BK TV i Bogoljuba, Sretena i ostale Kariće u zemlji, a ne u belom
svetu!?
Ipak, pošto je, očito, žeđ za
lovom napojio, krenuo je u “katance i lance”, salate i praziluk i, ko bi se
nadao, dogurao, ako me pamet ne vara do TREĆEG na listi značajnih i
potencijalnih za buduću vlast, i njegov “Pokret snaga Srbije” postao je (ili je
mogao da bude, ko će ga znati?) relevantna politička snaga na sluđenoj političkoj
sceni Srbije...
Ipak, vlast i slast su mu se
obili u glavu i on je, jednog dana, ili dan ranije, lepo spakovao pinkle,
odleteo u Moskvu, legalno, s pasošem, i uz mahanje, da bi ondašnja vlast, tek
kad je sleteo u Šeremetjevo – raspisla poternicu za njim?!
Dakle, poternica – tek kad je bio
na – sigurnom.
I otud, ili od “tamo daleko”
Bogoljub Karić je, svojevremeno, nudio vlastima da mu omogući, da se uz
kauciju, dakako, brani sa slobode i da pokuša da dokaže da su teške optužbe
protiv njega, i njegove familije, neosnovane. Nikad mi neće biti jasno, a jasno
je, zašto sud, koji je kauciju uzimao i od “kurte i od murte”, nije prihvati
onu koju je Bogoljub – nudio, ali to je druga tema...
Eks ministar Malović mu je, više
puta, direktno i skriveno poručivala – da će biti uhapšen čim kroči na tlo
Srbije i da za Bogoljuba nema – kaucije.
(Slično je i sa Canetom Subotićem,
ali on, ovog puta nije predmet teksta!)
Otkud se sad setih Karića?
Pa, njegova stranka (ili ono što
je ostalo od nje) je član vladajuće koalicije, supruga mu Milanka i brat
Dragomir su narodni poslanici, vlast dakle, ali Bogoljuba nema, a kad će da se
vrati, što bi se reklo, ne se znaje, mada, ima indicija da će, možda, ranije
biti u Srbiji no što se očekuje.
Ali, nije samo to: Miroslav Mišković!!
I zbog robinskih,
familijarnih veza i brakova...
Mišković.
Biznismen.
Gazda.
Delte i ko zna čega još...
Nemam, lično, ama i jedan razlog
da branim Miškovića, a to, da budem iskren, pored raznih “medijskih
snajperista”, “sanova”, “apsanera”, “DHL-ovaca” nije ni – uputno.
Niti sam bio na platnom spisku
Miroslava Miškovića, poput znamenitih Žarkovuića, Vučićevića, Marjanovića...niti
mi je bio gazda, kao u “Pressu”, niti je pak “Svedok” bio na njegovim marketinškim
jaslama, kao brojni mediji u Srbiji...
Istina, jednom, u nekoj TV
emisiji na Bajatovićem “Mostu”, kad sam govorio o speciojalnom izdanju
“SVEDOKmisteri” – “Kako prepoznati narkomana u kući?”, na poslednjoj stranici je
bio oglas “Delte”. I. pdmah me je voditelj, znameniti, nekada, julovac, sada mali “tajkunčić”
Nemanja Đorđević sačekao, kao iz topa:
“Aha, i tebe je kupio Mišković?!”
Odgovorio sam kontra pitanjem:
koliko ti je platio Peconi da me to – pitaš!?
Ovo pominjem samo zarad
ilustracije priče o borbi protiv korupcije...
Nemam, naravno, ništa protiv
borbe protiv korupcije koju vodi Aleksandar Vučić (sve lopove i pljačkaše treba
strpati u zatvor!!), ali ne vidim nijedan pravi razlog, zašto se od saslušanja
gazde “Delte”, ili njegovog sina, pravi medijski spektakl neviđenih razmera.
Prosto mi je neshvatljivo, kako
je uopšte moguće, po odredbama Zakona o krivičnom postupku, da se ono što čovek
“u svojstvu građanina” danas do podne kaže na informativnom razgovoru, do
dertalja ili “sitnih crevaca” pojavi iste večeri u sutrašnjim novinama?!
Tu priče o “našem izvoru”, o odlično
obaveštenim redakcijama, su priče za malu – decu.
Jer, kada bi se striktno poštovao
Zakon, mnogi novinari iliti, sad je moderno, ekipe, da ne kažem kompletna
novina, zaglavile bi u zatvoru zbog kršenja Zakona o krivičnom postupku i
objavljivanja podataka koji su strogo zabranjeni?!
Istina, ove priče o “Našem
Izvoru”, obaveštenom, očito, par ekselans, podsećaju me na nešto slično, što se
događalo u “Slobino vreme”.
Jedan nedeljnik, koji danas ne
izlaze, često je “iz svojih izvora”, ili “svog izvora” imao čistu ekskluzivu?!.
Zapravo, tempiranu ekskluzivu!
Glodur te novine je u određeno
vreme, na određenom mestu, preuzimao koverat, zapečaćen, ne znam, da li je bio
i lupljen pećat “strogo.pov” i unutra gotove, napisane i opremljene rubrike, sa
sve naslovom i podnaslovima.
Bojim se, da se i danas, nešto
slično ne događa. Jer, kakvi su to izvori “iz vrha istrage” koji uredno, na
vreme, i za provincijsko izdanje taman, dojave “našim medijima”, šta je u
istrazi, pre nekoliko sati samo, saslušani rekao?!
Ili,
kako je moguće, a i to sam ranije pisao, da novina, dan pre, objavi – ko će i u
koliko sati da bude uhapšen?!
I, kakva je to – istraga? Kad
novine pišu optužnice, hapse i presuđuju?
Samo da se ne udaljim od osnovne
teme: biznis i politika su na ovim našim prostorima, nekako – u saglasnosti.
Kad prvo nezakonito stekneš
veliku lovu, onda je normalno da tu veliku lovu pretočiš u veliku vlast, ili
bar da pokušaš...
Bogoljub Karić je to pokušao
direktno, na izborima, a gazda “Delte”, Mišković, indirektno, “preko svojih
ljudi”...
I, često se u medijima
pojavljivalo, čak, kako on, navodno, utiće i na formiranje vlade?!
Zapravo, raspoređuje svoje ljude!
Da li je to tačno, ili ne, ko će
ga znati: em nije dokazljivo, em se to radi u “četiri oka”, em sem indicija i
priča, što kuloarskih, što kafanskih sve ostaje u tom domenu, “mož da bidne,
ali ne mora da znači”.
Sad, posle prvog saslušanja
Miroslava Miškovića, vlasnika „Delte“, i njegovog sina Marka, često se u
javnosti špekuliše da je u “nemilosti”, navodno, “jer nije u ljubavi sa
aktuelnom vlašću?!
Istina je, međutim, malo drugačija:
činjenica je da u nas nema nijedanog krupnog biznismena koji u nekom trenutku,
i na neki način, nije pokušao da uđe u politiku.
Već sam pomenuo nesrećnog Bogoljuba
koji je od dobrog muzičara, pa i malog uspešnog zanatlije, zahvaljujući svojim
sposobnostima, ali i bliskošću sa Slobodanom Miloševićem i Mirjanom Marković,
postao prvo bankar, pa veliki biznismen.
Setih se, kad sam, svojevremeno,
kao novinar “Novosti” izveštavao iz Doma sindikata, kada je Bogoljub Karić
pionirima, podelio štedne knjižice sa pet, ili biće po 10 maraka, namenske štednje,
napisao jednu rečenicu, zbog koje je Bogoljub bio dugo na mene ljut – “kao puška”.
Rečenica je, otprilike glasila:
na opšte iznenađenje Bogoljub Karić je pionirima podelio po štednu knjižicu,
umesto usne harmonike!
Ipak, odluku da i direktno uđe u
politiku osnivanjem Pokreta snaga Srbije, a potom i ogroman broj glasova na
izborima – skupo su ga koštali: prvo serije krivičnih prijava, pa i Interpolova
poternica.
Da li je Miroslav Mišković zaista
“sastavljao vladu”, (čujem da su se Amerikanci nešto bunili na tu temu), ne
znam, ali sad kola vic da je ovu sastavio “Mića Jovanović sa Megatrenda” uz
asocijaciju da je petoro članova Vlade Srbije vezano za “Megatrend”, na ovaj
ili na onaj način!?), ali gazda “Delte”, se već i zvanično bavio politikom.
Istina, kratko, oko pola godine,
kada je 1990. bio potpredsednik vlade, na poziv Miloševića.
Miroslava Miškovića sam upoznao
još u doba kad je Kruševac bio jedan od centara srpske industrije, a Mišković
je bio jedan od brojnih direktora, mislim da je bio direktor kruševačke „Župe”,
koji se ni po čemu nije razlikovao od drugih direktora u Kruševcu, pogotovo po
bogatstvu...
Ipak, da tu, oko Miškovića, na
tren zastanem: sudeći prema najavama u “poni ekspresu” i “apsaneru” priča se
nastavlja...
Ali, ono što je iz aviona
vidljivo, da se u medijima, obično, preobaveštenima, ime jednog od uspešnijh
ljudi sa ovog prostora, a koji je u mnogo čemu, upravo s Miškovićem bio, na
ovaj ili na onaj način, povetivan, danas uopšte ne pominje?
Iako je, svakako, jedan od
najbogatijih ljudi i čovek koji je opstajao u brojnim garniturama vlasti!
Vlast se menjala, a on je
opstajao!?
Milan Beko!
Bio je ministar za privatizaciju
u doba Miloševića. Uvek je bio u važnim poslovima, u Kragujevcu, oko gasa i
nafte, bio je važan šraf u Fondu za razvoj, a bio je i autor jednog od Zakona o
privatizaciji.
Bio je u vladi Mirka Marjanovića,
odakle je detaširan u saveznu vladu
Momira Bulatovića.
Na funkciju ministra za privredu.
Ne bi se moglo reći da nije bio
po volji iliti ukusu i Slobodanu Miloševiću, Vojislavu Koštunici, pa i sadašnjem
predsedniku države Tomislavu Nikoliću, koga je posetio u bolnici u vreme štrajka
glađu...
Nisu bili zanemarljivi ni njegovi
kontakti sa Vladimirom Bebom Popovićem, a odigrao je i izuzetno značajnu ulogu
u privatizaciji najtiražnijeg spskog dnevnog lista “Večernje Novosti”, za koju
je, svojevremeno, kao i za “Politiku”, Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik
Vlade Srbije, najavio da će “za nekoliko dana” da obavesti javnost o – svemu.
Dani, istina prolaze, “srpskog
rusa iz Šapca”, Miroslava Bogićevića, koji je navodno kupio i “Novosti” i
“Politiku” niko više i ne pominje?
Zašto?
Možda je – “amnestiran”!?!
A nije objavljeno?
Ali, svako vreme ima svoje breme
i nove – tajkune: Miodrag Kostić, Aleksandar Vlahović, Zoran Drakulić, Nenad
Popović, Božidar Đelić...
Ovih dana, Miodrag Kostić – Šećerko, pojavio se u javnosti iz dva ugla,
kao kritičar Dragana Đilasa, ali i humanitarni dobrotvor, koji je dao 200
hiljada evra pomoći za nezbrinutu decu?!
To što napada Draga Đilasa (koji
mu je žestoko odbrusio!) je danas IN, ali što je dobrotvor, to je za mene, možda
i predsednika Nikolića (sa kojim se uslikao?) novost?
Njegova „MK grup“ danas je, čini
se, jedan od uspešnijih poslovnih sistema u Srbiji.
Inače, Miodragu Kostiću je posao
krenuo u doba, kada je, istina kratko, bio direktor Demokratske stranke, ma šta
to značilo, pa kad je kupio šećerane za tri evra, a slovio je za bliskog
prijatelja Zorana Đinđića, i bio je jedan od nosača kovčega na sahrani, a i kum
je lidera LSV Nenada Čanka...
Aleksandar Vlahović, stručnjak za
ekonomiju, konsalting i investicije,
suvlasnik „EKI investmenta” i još mnogo toga. Bio je ministar za
privredu i privatizaciju od 2001. do 2004, član je Demokratske stranke.
Njegova uloga u privatizaciji
smederevskog giganta “Železare” nije zanemarljiva, a po mnogim procenama,
uskoro će morati “u svojstvu građanina” da se pojavi na informativnom razgovoru
u MUP i da objasni kako je Sartid prodat “poznatom kupcu”, za bagatelu i siću
od 21,3 miliona dolara i kakve su sve zloupotrebe vlasti činjene da bi se
Sartid ustupio Amerikancima?!
Interesantan lik na ovdašnjoj
privredno-političkoj sceni svakako je i Zoran Drakulić, danas predsednik „Ist
pointa” iz Nikozije, a svojevremeno bio je i direktor Geneksove kompanije
„Jugoarab” koja je radila u Libanu, a potom na Kipru.
Kad se vratio u Srbiju mnogi su
ga proglašavali “naslednikom” tadašnjeg “svemoćnog” šefa “Geneksa” Mikija Savićevića,
ali od toga nije bilo – ništa.
Bilo je!
“Geneks” je propao”, rasparčan je
i od njega je danas ostalo samo ime, a Zoran Drakulić je zaplovio vodama
privatnog biznisa.
Svojevremeno, Drakulić je bio
blizak Vojislavu Koštunici, finansirao Demokratsku stranku Srbije, negde do
oktobra 2000, a bio je i kandidat te stranke za gradonačelnika Beograda.
Šta se desilo da “pukne tikva”
između Drakulića i DSS, zapravo Vojislava Koštunice, nije baš najjasnije, ali
je jasno da nisu više u ljubavi!
Ili
je to, možda, uzročno povezano s podatkom da su brojne Drakulićeve firme u
velikim finasijskim problemima, ali je nejasno šta je starije, kokoška ili
jaje?!
Dr Nenad Popović, narodni poslanik je još
jedan od biznismena bliskih DSS. On je aktuelni potpredsednik te stranke.
Vlasnik je „ABS holdinga“, firme u oblasti elektroenergetike.
Mogi bismo tu da pomenemo i mnoge
druge, koji slove za “bezobrazno bogate”, recimo eks ministra i potpredsednika
Vlade Srbije za evropske integracije, o kome smo pisali nekoliko brojeva ranije
i njegovoj ulozi oko nekih medija, ali ima vremena...
Borba protiv korupcije i
organizovanog kriminala se, očito, tek zahuktava.
Ali, šta je sa slučajem Gorana
Kneževića koji je uhapšen kao kriminalac da bi danas završio kao ministar, i to
kao kadar Srpske napredne stranke!?
Istina, Knežević je na sudu
nepravosnažno oslobođen, tužilaštvo je najavilo žalbu, ali ako Knežević bude i
definitivno oslobođen, šta je sa onima koji su čoveka, ni krivog, ni dužnog,
strpali 13 meseci u pritvor?!
Da li će se saznati imena tih moćnika
koji su uhapsili nevinog čoveka, prenebregavajući osnovni pravni postulat,
“bolje deset krivih na slobodi, nego jedan nevin u zatvoru, primedba V.D.)?
Нема коментара:
Постави коментар